„Osvešćenost ne trpi nepravdu bilo koje vrste, pa sledi prirodu i buni se.” Intervju sa Rifatom Rifatovićem

Razgovarala: Emina Kalač

208
FOTO: facebook.com/rrifatovic
FOTO: facebook.com/rrifatovic

O kulturi, umjetnosti i prostoru koji mladi imaju u Sandžaku, razgovarali smo sa glumcem iz Novog Pazara Rifatom Rifatovićem.

  • Poštovani Rifate, kako biste ocijenili kulturu i umjetnost u Vašem rodnom gradu Novom Pazaru, odnosno uopšte na teritoriji Sandžaka?

Veoma je nezahvalno davati ocene za stanje u kulturi i umetnosti, ali je isto tako i obaveza i potreba da se konstantno i ispituje i radi. Svakako mislim da su i rad i ispitivanje korisni za stvaranje neke realne slike stanja (što individualne to grupne, čak i opšte).

Mislim da su i kultura i umetnost, grane naših života koje ne smeju biti zakucane u jednoj tački. Vidljiv je i oseća se pomak, pomak na bolje naravno. Nekad me ponese želja da sve ide brže i da uticaj bude veći, ali …

Nisam nezadovoljan, a da li može bolje, naravno da Da.

  • Jesu li danas mladi slobodni, imaju li prostora i načina da direktno, jasno i smjelo kažu ono što misle?

Ako mislimo da su sloboda i smelost ikada bili “poželjni” bilo kojim vlastodršcima, onda smo mi u krivu.

Smatram da za slobodu iskazivanja mišljenja i stava, vreme ne igra bitnu ulogu. I prostor i način se nađu, ako  ima šta da se kaže.

Ni sloboda ni smelost nisu pitanje lokacije, nego su samo pitanje odluke. Svakako, najmudrije je biti hrabar i dovoljno pametan.

  • Smatrate li da su mladi iz Sandžaka sve manje aktivni i da za neuspjeh uvijek imaju izgovor?

Ne smatram. Smatram da aktivni ne dobijaju dovoljno prostora i podrške, što lične, što institucionalne. (Da budem precizan, dešava se i podrška i prostor, ali je potrebno da to postane stanje, a ne momenat).

Zato biram da za ovaj odgovor gledam iz ugla onih mladih koji su i aktivni i uspešni, jer ćemo tako pričati o načinima i ličnim uspesima mnogih mladih iz Sandžaka. A oni mladi koji biraju da traže razloge i izgovore, pokažimo primerom da je pametnije da se ,,sad vratiti ne može”.

FOTO: facebook.com/rrifatovic
FOTO: facebook.com/rrifatovic
  • Na koji način se najbolje mogu izraziti mladi u Sandžaku i kako da dobiju željeni priliku?

Da rade i daju sve od sebe da postanu najbolji u onome šta odaberu da rade ili za šta su talentovani.

  • Čini se da je u posljednje vrijeme nacionalizam uzeo maha i da je sve manje mjesta za kulturu i umjetnost. Kakvo je Vaše mišljenje?

Nacionalizam je uvijek najjeftinija a najupotrebljivija karta na koju se igra, kad god zatreba. Zalivajući i uzgajajući ovu pojavu, naročito kod mlađih, dečijih naraštaja, stvara se odlično tlo za lagani prelazak iz izrazitog nacionalizma i manjeg vrednovanja nečega što ,,nije k’o moje” u fašizam. A to je onda baš problem. Pa je zato, između ostalog, zadatak i kulture i umetnosti taj da skreće pažnju na tu sistematsko-moralnu devijaciju.

  • Koji je najbolji način da kažemo ono što mislimo, a ne smijemo reći?

Da kažemo ili pokažemo delom, ako stvarno mislimo da će (po)kazano imati smisla…

  • Pripremajući se za ovaj intervju, naišla sam na podatak da ste zajedno sa kolegom Branislavom Trifunovićem režirali predstavu ,,Beton Mahala, za koju se tražila karta više, ali je u Pazaru bila zabranjena. O čemu tačno taj pozorošni komad govori?

Govori o tačnoj ljubavi. Skreće pažnju na divne različitosti, kao i na probleme ali i govori o rešenjima. Zato smo, na kraju samog procesa pravljenja komada, svi zajedno (glumački i rediteljski tim), govoreći o ,,Beton mahali” sakupili sve u jednu rečenicu, ,, #betonmahala, predstava o ljubavi”.

  • Takođe, frontmen ste i grupe Gospođo, bate, koja na novopazarskoj umjetničkoj sceni pravi jasnu razliku i malo koga ostavlja ravnodušnim. Koliko je teško ostati poseban, a opet Slobodan, i na koji način spajate glumu i muziku?

Ansambl Gospođo, bate je u poslednjih nekoliko godina, jedini muzički sastav koji pravi autorsku muziku u Pazaru, a da je imao  priliku da prezentuje svoj na velikim festivalima kakvi su ,,Exit” ili ,,Arsenal fest” ili ,,Mikser fest” . Nisam siguran da li pravi razliku, ali znam da je sastavljena od veoma Normalnih i ljudi koji su, pre svega, sebi dokazani. Ako ima posebnosti onda se ona ogleda u normalnosti (bar što se Gospođo, bateta tiče).

Već sam rekao da je sloboda stvar izbora, a meni nekako moji izbori ne padaju teško. Takođe, ne doživaljavam sebe kao posebno posebnog, samo se trudim da budem normalan u svim mogućim situacijama, a naročito u nenormalnim.

Ne znam kako i da li spajam. Mislim da su i gluma i muzika odavno spojeni. Trudim se da radim i vežbam i širim znanje o obe umetnosti. Rad je način. Čitanje je način.

  • Koliko je zapravo teško stvarati umjetnost u Sandžaku? Da li ima mjesta za kreativnost, a bogami ponekad i za pobunu?

Poznato je u istoriji da su se velike umetnosti rađale i stvarale na mestima i izvan velikih centara.

Ovaj prostor je umetnost sam po sebi. Inspirativan, pun talenta, šaren i na odličnom udaru različitih vetrova sa različitih strana…

Naravno da mesta za stvaranje i kreativnost itekako ima. Mora da se širi znanje, da se kanališe kreacija, rad i da se bude discpilinovan. Tako se kreće ka osvešćenosti, a osvešćenost ne trpi nepravdu bilo koje vrste, pa sledi prirodu i buni se. E još ako se nađe tačan izraz za ukazivanje nepravde, onda se već može razmišljati i o prosvećenosti.

  • Nažalost, ne možemo a da se ne osvrnemo na pandemiju izazvanu korona virusom. U kom se dijelu umjetnosti posljedice korone najviše osjećaju, u stvari, kakav trag ona ostavlja na živote onih koji pokušavaju da se umjetnički izraze?

Pandemija je pokazala jednu fantastičnu stvar, mogli smo da vidimo koliko je bitna umetnost generalno. Kako smo morali da budemo distancirani fizički, te smo se na neki način i više osamili nego inače, sve što nam je ostalo dostupno je neki vid umetnosti. Knjige, filmovi, predstave, serije, muzika su bile stvari koje su nam u ovom periodu ispunjavale veći deo dana nego inače. Valjalo je baš tada razmisliti o praktičnoj vrednosti Umetnosti.

Mi glumci smo i pokušavali pa i uspeli da se snalazimo. Uz pomoć koleginica i kolega i prijatelja sam osnovao i prvo online pozoriste ,,Izvanredno pozorište”.

U Regionalnom pozorištu smo čitali i snimali bajke za najmlađe, pa se to emitovalo na televiziji, a nakon ukidanja policijskog časa smo se već našli na sceni i publika nije ostala uskraćena pozorišne magije. Bilo je manje gledalaca zbog mera zaštite od pandemije, ali se vredno radilo pa smo imali 3 premijere u prethodnij sezoni.

Mi muzičari smo možda najviše pogođeni pandemijom. Nije se sviralo i nastupalo već cijelu godinu, ali neka ostanemo zdravi i pravi, pa će biti i svirke.

  • Gospodine Rifate, kakvi smo to ljudi danas?

Više mi prija da ne budem gospodin, to mi nekako zazvuči nedostupno, a ne volim nedostupnost, ni prema sebi ni prema drugima.

Onakvi smo ljudi kakva nam je duša. Onakvi smo kakvi smo bili juče i kakvi ćemo se probuditi svako sutra.

Valja biti normalan.

  • Za kraj želim da Vam se zahvalim na izdvojenom vremenu, ali i da Vas zamolim da čitaocima Sebilja, posebno mladima, pošaljete neku poruku ili savjet.

Hvala Vama na ukazanoj časti. (Ne znam koliko uopšte mogu da savetujem ikoga.) Neka se vole i nek budu empatični i neka rade šta dušama njihovim prija.

 

Za sebilj.net razgovor vodila: Emina Kalač

 

**

Glumac i muzičar Rifat Rifatović(1980), osnovno i srednje obrazovanje završio je u Novom Pazaru, a diplomirao na Fakultetu dramskih umjetnosti u klasi Envera Petrovcija na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Od osnivanja Regionalnog pozorišta Novi Pazar  igrao je u svim  njegovim predstavama(oko 50 premijera). Tri godine igrao je u Ateljeu 212 Beograd, u predstavi ,,Kosa”. Takođe, imao je i ulogu u seriji ,,Miris kiše na Balkanu”, filmovima ,,20” i ,,Most na rijeci Ibar”. Vođa je i Škole glume i govora u okviru Regionalnog pozorišta, koja je imala oko 2.000 polaznika.

Pored toga što je glumac, Rifat jei frontmen  grupe ,,Gospođo, bate”. Svira gitaru i kahon.  Takođe, učesnik je svih projekata Kancelarije za mlade od ekoloških radionica do Youth Theatre Festivala čiji je koordinator. Stalni saradnik u realizaciji projekata Kulturnog centra, biblioteke ,,Dositej Obradović”, aktivista u skoro svim nevladninim organizacijama u Novom Pazaru. Jedan je od osnivača Kreativnog tima Illusion.