Jedan mogući osvrt na značenja sure El-Ihlas

Promišljanja o značenjima sure El-Ihlas
Piše: Emil Gracić

179
Slika 1: Dijagram (Emil Gracić)
Slika 1: Dijagram (Emil Gracić)

 Sura El-Ihlas (Iskrenost)

(112. sura, objavljena u Mekki, 4 ajeta)

Prijevod značenja sure:

  1. Reci: “On, Allah, je Jedan!
  2. Allah je Apsolutni!
  3. Ne rađa i nije rođen!,
  4. I ravan Mu nije niko!”

(Prijevod Kur’ana, Mustafa Mlivo)

 

Akteri, relacije i karakteristike:

Kroz grafičku vizualizaciju se ustanovljuju dva aktera: Uzvišeni Allah kao jedan (Apsolutni Akter), i sve ostalo što bitstvuje na drugoj strani kao drugi (relativni akter). Kroz specifične relacije se ističu njihove osobenosti: Allahova vječna neovisnost i unikatnost u odnosu na sve mimo Njega („što je“), i vječna ovisnost svega drugog („što je“) mimo Allaha od Njega Uzvišenog, kao i njihova neunikatnost.

U prva dva ajeta je upotrebljena afirmacija ( je Jedan, Jedini odnosno je Apsolutni, Utočitelj).

U poslednja dva ajeta se koristi negacija (nije rodio i nije rodjen, odnosno drugi akter nije usporediv sa prvim). Tako da bi se mogla izvesti sledeća definicija:

        Sura = 2 ajeta afirmacije + 2 ajeta negacije

Mogli bi reći da je dualnost jedan od bitnijih elemenata strukture ove sure u kojoj je lajt-motiv Allahova Jednoća, Jedinstvo, Jedinstvenost. Posmatrajući prvi ajet vidimo da se sastoji iz samo jednog aktera i njegove osobenosti – Jednoće tj. Jedinstva. U naredna tri ajeta se osobenosti definišu kroz relaciju sa drugim akterom. Tako da i iz ovog ugla gledano imamo podjelu sure na dva dijela. Naredni dijagram daje uvid u medjusobne relacije ajeta/ravni ove sure.

Slika 2: Relacije (Emil Gracić)
Slika 2: Relacije (Emil Gracić)

Ako posmatramo prvi ajet/ravan a pri tom zažmurimo na ostala tri, šta je to što možemo reći tj. zaključiti? Jednoća tj. Jedinstvo. Jedno moguće shvatanje bi bilo navodjenje negacije – tj. da Allaha nemaju dva (ili više) već samo Jedan. Medjutim, do kakvog god shvatanja došli, ono je ipak apstraktno i manjkavo zbog nedovoljnih informacija o Onome, Ko se u ajetu opisuje. Ovakva konstrukcija ajeta je slična čestim konstrukcijama Kreatora, kao npr. prvi ajet sure „Svemilosni“ (sura 55, Er Rahman), u kome Allah dželle šanuhu u cijelom ajetu kaže samo jednu jedinu riječ, tj. „Svemilosni“. Ako zatvorimo oči pred svim narednim ajetima, šta je to što možemo reći o „Svemilosnom“? Zasigurno da naši ljudski, umni parametri ne važe za opis Allaha subhanehu ve te’ala, ali se ovakvim konstrukcijama želi zagrijati i zaintrigirati ljudski um i srce, i na taj način pripremiti za dalji tok sure, koji daje odgovore, odstranjuje zabune i nedoumice, smiruje i miluje srce.

Prelaskom u drugi ravan/ajet, Allah dzelle šanuhu nam pojašnjava ono što nismo bili u stanju samostalno pojmiti. U ovom ajetu se koristi referentni sistem koji mi možemo pojmiti, a to smo mi sami i sve ono što nas okružuje. Neovisni Kreator kaže da On ne ovisi ni od čega što bitstvuje/postoji, ali da sve to ovisi od Njega. U tome se ogleda Njegova Apsolutnost, ali i njegova Jednoća/Jedinstvo, jer je kao apsolutan u mogućnosti da postoji Sam bez ikoga. U ovom slučaju imamo primjer Jednoće/Jedinstva kao izvrsne samostalnosti i dovoljnosti. Zanimljivo je da se u ovom ajetu uključuju i osobenosti drugog entiteta tj. nas i svega ostalog mimo Allaha. Te osobenosti se definišu na krajnje jednostavan način – suprotnošću od Allahovih osobenosti. Dakle, mi smo vječno ovisni od Njega Uzvišenog.

 Ajet/ravan tri. Um i srce su nam zagrijani. Uključeni smo u poimanje Allahovih osobina putem nama razumljivih parametara, tako da u ovoj ravni nailazimo na produbljivanje druge ravni. Metodika je ista – dva aktera i isticanje osobenosti kroz njihovu relaciju. „Nije rodio i rodjen nije.“ Kroz gore predstavljen grafički diagram pojašnjava se ovaj ajet. Dakle, Allah dzelle šanuhu nije nikog rodio, i niko nije Njega rodio. Kao takav On je Unikatan. Jedinstven, Jedan, ali to znači i da nema slične potrebe kao mi, i kao takav je potpuno neovisan od nas. Niti je On sve to rodio, niti je bilo šta od toga Njega rodilo. Ljudi radjaju i bivaju radjani. Kao takvi su ovisni jedni od drugih (emocionalno, intelektualno, egzistencijalno itd.). I u ovom ajetu kroz suprotnost od Stvoriteljovih osobina dolazimo do sopstvenih, dakle da smo rodjeni i da radjamo, da imamo početak i kraj, da smo spona nečijem početku, te da je neko spona našem početku, što aksiomatski dokazuje zavisnost i nejedinstvenost, budući da smo samo jedna karika u dugačkom lancu ljudske geneze.

 Ajet/ravan četiri. Prvo smo bili zapitani, iznenadjeni. Onda smo povedeni putem objašnjenja i razjašnjenja. I na kraju dovedeni pred cilj. “Ništa se ne može usporedit sa Allahom Uzvišenim”. Um je zadovoljen, srce smireno i pomilovano. Dualni karakter ove sure se potvrdjuje i mogućnošću  iščitavanja njenih značenja od pozadi (vidi dijagram), s tim da čovjek nailazi na isti put i iste, već predstavljenje etape. Tako da bi se najjednostavnije moglo reći “On je Jedan, Jedinstven, jer se ništa ne može usporediti sa Njim. Tj. ništa se ne može usporediti sa Njim jer je On Jedan, Jedinstven.”

 

Za sebilj.net piše: Emil Gracić